Lažna poruka o paketu je jedan od najčešćih oblika fišinga sa kojim se danas susreću ljudi koji redovno kupuju i prodaju preko oglasnika. Stiže obično baš u trenutku kada se zaista očekuje dostava, pa na prvi pogled deluje verodostojno. Nekoliko konkretnih znakova pomaže da se takva poruka na vreme izdvoji od stvarnog obaveštenja kurirske službe.
Kako izgleda tipična lažna poruka o paketu
Tipična lažna poruka stiže kao SMS ili email, navodno od kurirske službe ili Pošte Srbije, sa obaveštenjem da paket čeka dostavu ili da je dostava neuspešna zbog nedostajućih podataka ili neplaćene naknade. Poruka sadrži link na koji se traži klik radi „potvrde adrese“ ili „plaćanja dostave“, a taj link vodi na stranicu koja izgleda slično zvaničnom sajtu kurirske službe, ali u stvari prikuplja podatke o platnoj kartici.
Ove poruke se najčešće šalju u velikom broju, bez obzira na to da li primalac zaista očekuje paket – prevaranti računaju na to da će baš u tom trenutku neko od primalaca čekati pošiljku i reagovati bez razmišljanja.
Zašto su korisnici oglasnika česta meta ovakvih poruka
Ko redovno kupuje ili prodaje preko oglasa, redovno i šalje i prima pošiljke preko kurirskih službi, pa je očekivanje poruke o dostavi deo svakodnevne rutine. Ta rutina čini lažnu poruku uverljivijom – primalac koji je upravo dogovorio kupovinu preko oglasa lakše poveruje da se poruka odnosi baš na tu pošiljku. Zato je korisno, uz svaku kupovinu ili prodaju preko oglasa, unapred znati kako izgleda prava obavest o dostavi, a kako sumnjiva poruka.
Znaci da je poruka lažna
Nekoliko konkretnih detalja skoro uvek odaje lažnu poruku o paketu, nezavisno od toga koja kurirska služba se navodno krije iza nje.
Sumnjiv link i broj pošiljaoca
Prava kurirska služba šalje poruke sa zvaničnog broja ili sa adrese koja odgovara njenom domenu. Lažne poruke, s druge strane, često stižu sa običnog mobilnog broja ili sa linka koji ne sadrži zvaničan naziv kurirske službe, već neku skraćenu ili izmenjenu adresu. Pre klika na bilo koji link iz poruke o paketu, vredi pažljivo pogledati adresu i uporediti je sa zvaničnim sajtom kurirske službe.
Zahtev za podatke kartice
Nijedna ozbiljna kurirska služba ne traži broj platne kartice ili CVC/CVV kod putem SMS linka za obično preuzimanje paketa – dostava se po pravilu plaća kuriru prilikom preuzimanja, a ne unapred preko nepoznate stranice. Svaka poruka koja traži unos punog broja kartice radi „oslobađanja paketa“ ili „plaćanja carine“ je siguran signal prevare.
Gramatičke greške i hitnost
Lažne poruke često sadrže gramatičke greške, neobične formulacije ili prevod koji ne zvuči prirodno na srpskom jeziku. Uz to, gotovo uvek insistiraju na hitnosti – na primer kratkom roku u kome paket treba preuzeti ili platiti – kako bi primalac reagovao brzo i bez provere.
Šta da radiš kad primiš sumnjivu poruku
Kada stigne sumnjiva poruka, najsigurnije je da se link iz nje ne otvara, a pogotovo da se ne unose nikakvi podaci o platnoj kartici na stranici na koju vodi. Umesto klika na link, status pošiljke se može proveriti direktno na zvaničnom sajtu kurirske službe ili pozivom na njihov zvanični broj korisničke podrške, uz broj pošiljke ako je poznat.
Nakon toga, poruku je najbolje obrisati. Ako kurirska služba ima način za prijavu sumnjivih poruka, korisno je i prijaviti je – tako su upozoreni i drugi korisnici.
Često postavljana pitanja
Da li kurirske službe traže uplatu putem SMS linka?
Ne. Kurirske službe po pravilu ne traže uplatu ni podatke o platnoj kartici putem linka iz SMS poruke, jer se dostava uobičajeno naplaćuje kuriru prilikom preuzimanja paketa. Svaki zahtev te vrste putem SMS linka treba shvatiti kao siguran znak prevare.
Šta da radim ako sam već uneo podatke kartice?
Ako su podaci kartice već uneti na sumnjivoj stranici, najbolje je odmah kontaktirati banku radi blokiranja kartice i prijave sumnjive transakcije, a zatim promeniti lozinke povezane sa karticom ili nalogom koji je eventualno korišćen prilikom unosa podataka.
Kako da prijavim lažnu poruku?
Lažna poruka se može prijaviti zvaničnoj kurirskoj službi čije ime je iskorišćeno u prevari, kao i policiji ako je dovela do finansijske štete, uz čuvanje snimka ekrana poruke i linka kao dokaza.
